Najgore je prošla Jablanica a o razlozima tako velike katastrofe i tome da li je sve ruka prirode ili ima i drugim elemenata pitali smo u večerašnjem izdanju emisije '7Plus' profesora Muhameda Bajrića sa šumarskog fakulteta u sarajevu
'Ovo je splet nesretnih okolnosti za sve nas. Prirodni i ljudski faktor. Klimatske promjene o kojma se intenzivno priča zadnje dvije decenije , a već je to i naučno dokazano, imat će velike posljedice po naš dosadašnji način života. Ovo nam priroda uzvraća udarac. Sad su nam se desile ekstremne padavine, koje se nikada do sada nisu dogodile na prostoru Bosne i Hercegovine, pa i šire. Tristotinedvadesettri litra po kvadartnom metru je izuzetna količina padavina, to su zaista orgomne količine padavina. Pri tome, površina na kojoj se to desilo i nije previše velika i kad pomnožimo ta dva faktora dobijemo fascinantnu cifru od oko 400 miliona litara koje je palo na ipak jednu malu, i izuzetno strmu. Sve su to uslovi za izuzetne bujične poplave a što nam se na kraju i desilo. Bujice su takve, one kreiraju izuzetnu kintečku energiju i snagu i ako se dešavaju na području erozivnog materijala sve kupe sa sobom' objašnjava profesor Bajrić elemente koji su kreirali tako veliku bujičnu poplavu iznad Jablanice a koja je rezulirala tužnom katastrofom u kojoj je do sada izgubljeno najmanje dvadeset života uz ogromnu materijalnu štetu.
Odgovarajući na pitanje o ulozi i eventualnoj blizini kamenoloma u ukupnoj tragediji profesor Bajrić potvrđuje da je kamenolom bio preblizu:
'Zaista je bio preblizu jer se nalazi na nekih 500 metara od kuća i na izuzetno nepovoljnom terenu i poziciji uz suhu vododerinu, a iznad njega su dva suha korita. Ukupno gledajući, to je ekstremno stanište gdje su vrlo strmi tereni i sa vrlo oskudnom vegetacijom. Ako gledate satelitske snimke vidjet ćete dokaze da se radi o vrlo erodiranom terenu i to iznad samog kamenoloma. Dakle iz ta dva mala potočića, krenula je velika količina vode, počeo se nanositi veliki nanos i bujica je naišla i na kamenolom koji je samo usložnio i snagu i količinu materijala koji je bujična poplava nosila ka dole. Posto je tu bilo komada kamenja koju teže po dvije tri tone, vi sada možete zamisliti kakva je to bila snaga koja je to mogla pokrenuti' realistično opisuje snagu bujične poplave koja se slila u Donju Jablanicu
'Meni se čini da vlast nekako preko ove priče o kamenolomu hoće da pere svoju krivicu', naglašava profesor Bajrić napominjući kako je tu nekad ranije tu bila lokalcija šumskog pozajmišta:
'Tu je nekad bilo šumsko pozajmište, a koje je neophodno za izgradnju šumske kamionske infrastrukture i koja je neophodna šumarstvu. Nakon što je to pozajmište zatvoreno, otvoren je kamenolom. Kamenolom naravno treba da ima neku koncesiju i odobrenje za rad na određeni period, a to sve reguliše zakon o rudarstvu. Svaki kamenolom kad završi sa radom propisano je da mora biti urađena obavezna sanacija. Ja sam često na terenu i moram reći da nikad nisam primjetio na bilo kom od tih kamenoloma koji više ne rade da je tu izvršena obavezna sanacija', opisuje trenutnu ukupnu situaciju u vezi sa kamneolomima i poštivanjem zakona profesor Bajrić napominjući da je obajvaljen podatak da je nekad 2009 kantonalna inspekcija kaznila kamenolom za 5.000 a vlasnika za 500 KM što je neznatno u odnosu na milionske iznose koji taj kamenolom privređuje.
Pogledajte i ostatak ovog razgovora i sazanjte šta su lekcije koje bi svi morali naučiti iz ovog događaja i katastrofalnih poplava.
