Ljubiša Pavković mogao je da bude fudbaler, i to dobar, ali sudbinu mu je odredio prvi komšija. Volio bi, kaže, da ga pamte kao umjetnika na harmonici.
Tri decenije je bio i šef Narodnog orkestra RTS. U čuvenoj seriji "Muzikanti" bio je dubler Draganu Zariću. Prva ljubav mu se završila tako što danas s njom ima kćerku i sina, koji se bave muzikom.
Za Kurir je, između ostalog, govorio i o Silvani Armenulić.
-Bila je divno stvorenje, veliki prijatelj. Sjećam se, imali smo s njom koncert u Zagrebu, prepuna hala. Mi izlazimo, u ono vrijeme braća nisu donijela ozvučenje, možeš da zamisliš, a došli ljudi iz Beograda, Sarajeva... Ko je zadužen, nije ni važno. Svi izađemo ispred šest hiljada ljudi, da ne misle da smo ih prevarili. Ispričamo im sve šta je problem, nemamo ozvučenje. Ali, iza toga, šta se događa?! Sve je Silvana platila, i putne troškove i honorar. Mi smo odbijali, nismo htjeli da čujemo, ali ona je bila izričita. A zavrnuli su je.
Prisjetio se i nesreće u kojoj je Silvana poginula.
-Bio je to divan dan, sunčan i najgori, 10. oktobar 1976. godine. Boki Milošević vozi "volvo", ja sjedim pored njega jer imam najveće noge. Iza mene šef Rade Jašarević, a iza Bokija sedi Silvanina sestra Mirjana. Idemo, divan dan, i pričamo, treba da sviramo u Aleksandrovcu. Tako nekako čudno usput, ovaj naš šef, koga smo iz milošte zvali Bata Rade jer je bio mnogo dobar, samo viče kako neće dugo...
E kako se desilo da ona njemu tog fatalnog dana da da vozi, ja ne znam. Jednom se bio parkirao nasred ulice i pita me: "Ljubo, je l može?" Ne da može nego cisterna da prođe i još jedan! Al' on, eto, pita. Eto, takav vozač je bio. Vjerovatno mu ne bi ni dala da vozi, ali imala je burnu noć prije toga u Požarevcu, udarila je glavom, šta li je bilo, i ne sjećam se više. Smatrala je da će on biti najsigurniji, dala mu je auto. Neka tajna vezana za tu noć može biti, nisam siguran, u to vrijeme je počeo i šećer da ga zeza... Mi smo otišli da gledamo utakmicu. Izvukao sam iz njihovog auta malog Ljubu Đurovića i otišli smo u Kruševac.
Mnogi ljudi prave priče da budu interesantne, kako bi bili u prvom planu. Slušao sam vrlo poznatog čovjeka, koji mi je bio i prijatelj, o toj nesreći, a on tu nije bio uopšte. Kako možete da pričate tako?! Lepa Lukić stvarno nema veze s tim putem, već Silvanina sestra Mira, onaj mali pjevač koga sam odvukao u kafanu, Silvana i šofer. Sve ostalo više nije za priču.
Gledali smo utakmicu, iznervirali smo se užasno jer je sudija navijao za Špance, izgubili smo. Krenuli smo nazad i kad smo naletjeli... To je gorjelo nebo i zemlja! Ja to nikada u životu nisam vidio, kola nisu postojala! Tu su završili, kod Kolara, na 55. kilometru. Iz ovog ugla, ona je imala 37 godina, Mirjana je imala 25, i još trudna, i da se to tek tako desi... Nije se našlo ništa, tražili su stvari sto metara po njivi i našli su samo sandalu. Prošlo je skoro pola vijeka od njene smrti i sada je veća zvijezda nego što je tada bila. A njene pjesme, one će trajati još dvjesta godina.
Pričao je i o Tomi Zdravkoviću.
-Bit ću iskren, film o njemu nisam htio da gledam. Nekoliko puta su pisane i knjige o Tomi Zdravkoviću. Na Zlatiboru sam nekome pričao za jednu, a taj se nije udostojio ni da mi je pošalje. Nisam htio da gledam ne zato što nisam mogao, već zato što u filmu ima dozvoljene improvizacije. Ljubav između Silvane i Tome nije postojala uopšte, jer da jeste, svi bi to znali, cijeli Beograd. Toma je bio zaljubljen u alkohol i kocku. Pjevao je u čuvenoj kafani "Gradski podrum" kod Doma sindikata. Interesantno kod njega je da je došao iz totalne pasive. Nije boem samo onaj koji za dva dana zaradi pare, pa se napije i kupi 500 karanfila. Mene zanima nešto drugo, kako on dođe iz totalne pasive i sedamdesetih godina uvede novu vrstu urbane pjesme? Tada Radio Beograd nije htio da čuje za tu muziku.
Tomu sam pratio na jednom od posljednjih koncerta u "Dva jelena" u Skadarliji. Tu su se okupili pjevači i glumci, Tanja Bošković, Seka Sablić. On je pjevao spontano. Imao je veliko iskustvo u kafani. Bilo je to veoma emotivno veče. Mislim da je to najbolja emisija koju sam odsvirao uživo. Pratio sam ga godinama. Moglo je da se pojavi njih 20 na sceni, ali kad izađe Toma, to je bila magija.
