Babica porodilišta Sarajevo Mirsada Lalić svjedočila je rađanju u najtežim okolnostima.
Radila je u uslovima koje nije ni mogla zamisliti
Danas smo je ugostili u specijalom programu povodom Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine, gdje je podijelila svoja iskustva i sjećanja na teške dane.
- Nisam bila spremna, niti očekivala, nisam znala šta me čeka, al je najvažnije bilo da se pomogne ženi. Nemate nikakve pomoći sa strane, bilo je vrlo teško. Ali hvala Bogu sve se dobro završilo. Moj poziv je jako human, težak i odgovoran - govori Mirsada.
Vratila se u ratno vrijeme i ispričala kako je to izgledalo u ratnim danima.
- Granate su padale, pucalo je, meci, stakla, ali nekako nisam mislila na sebe nego samo kako ću ja to obaviti da se bude uredu. Uz Božiju pomoć se sve fino završilo. Svi trenuci u ratu su bili teški. Ne znam kako opisati tu situaciju, ako Bog da da se nikad ne ponovi. Nešto nas je u tim momentima nosilo, neka viša sila. Svi smo radili svoj posao. Nisam bila samo babica, već i medicinska sestra, i čistačica i spremačica, vodu nosila, prala veš. Tako nam je svima bilo, jako teško - prisjeća se.
Na taj način prkosili su svemu što se događa.
"Dotjeram se, sredim se. Imali smo druženja. Ljudi se voljeli. Sad je drugačije, mir je ali među ljudima nešto ne valja."
Mirsada je u to vrijeme bila majka dva borca i supruga jednog.
- Svi idemo iz kuće i ne znamo ko će se vratiti. Ali eto bilo je nešto u nama, nosilo nas nešto. Od ništa smo pravili nešto. Kuhali i spremali. Imala sam tad unuče od godinu kojem je trebala hrana. Bože da se nikad i nigdje ne ponovi - kazala je ona.
