Put BiH prema Zelenoj tranziciji označava transformaciju različitih industrija, podizanje svijesti i primjena novih direktiva i zakona, usklađenih sa Evropskom unijom.
Međutim, proces teče sporo, jer očito donosioci odluka nisu svjesni koliko je to pitanje ozbiljno.
Shodno ovom planu, Evropa bi trebala postati prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.
Ovaj plan je nova strategija razvoja koja podržava prelazak tradicionalnih ekonomskih modela u održivu ekonomiju.
Azrudin Husika, profesor procesnog i okolinškog inžinjerstva na Mašinskom fakultetu UNSA kaže da se mnogi boje tih promjena.
Dakle boje se da će izgubiti poziciju koju trenutno imaju, druga prepreka su birokratija, tu prije svega mislim na vrlo komplikovan sistem javnih nabavki, u prilog tome govori i činjenica da privatni poduzetnici znatno brže idu u energetsku tranziciju, danas imamo stotine kompanija koje proizvode same sebi samo jedan dio potreba a dok javni sektor vrlo teško ide u tranziciju, vrlo teško provodi tako kompleksne procedure javnih nabavki - govori.
Džemila Agić, direktorica Centra za ekologiju i energiju ističe da onda kada imamo spremnost građana, nemamo spremnost nadležnih institucija da nam osiguraju uslove da mi pratimo te tokove.
Slična situacija se događa kod privrednika i u drugim sektorima recimo kada se govori o solarnoj energiji masovno instiliranje solarnih sistema od strane privrednika za vlastite potrebe se desilo samo zato što nije trebala pomoć nadležnih institucija nego su oni radili da bi preživjeli i imali dovoljno energije i imali održivo poslovanje - rekla je.
Određeni pomaci postoje, najviše u vidu privatnog sektora i lokalnih zajednica koje su prepoznale važnost ove tranzicije.
Ostvarenje Zelenog plana otvara mnogobrojne mogućnosti, prije svega, korištenje fondova za inovacije koji se vezuju uz obnovljive izvore energije.
Anel Husnić istraživao je ovu temu.
