U samom srcu Ključa živi šezdesetdvogodišnja Ismeta Šehić. Odrasla je u velikoj porodici, koja je brojala osam članova, okružena glasovima, smijehom i zajedništvom, ali joj je sudbina namijenila tišinu. Danas svoje dane provodi sama, u staroj i neuvjetnoj zgradi.
Ono što joj najviše nedostaje jeste prijateljski razgovor, neko ko će sjesti pored nje, saslušati je i s njom podijeliti brige. Primanja koja ima iznose 125 KM i teško joj je samoj izdržati s takvim primanjima. Može sebi priuštiti samo mlijeko, ulje, so i šećer, ali kaže da nije ni gladna ni žedna. Ismeta je zdravstveno ugrožena, ima epilepsiju.
Niko mi ne pomaže. Jedino ako dođem sebi, da se potrefim na ulici pa dođe Hitna, i onda odem na pregled. Ko bude od doktora, dobijem infuziju, tako dođem sebi. Niko mi nema pomoći, samo imam Boga dragog iznad sebe. Svi nek su živi i zdravi, ali sve je drugačije, svi su se otuđili, ne može čovjek drugačije nego onako kako može.
Ismeta nema ni televizor, ali ne želi ga ni imati. Kaže da ne može gledati ništa što je tragično, jer joj je već dovoljno svega. Noći su joj najteže, tada se još više zatvori u sebe, a muke ne daju da zaspi. Ipak je usamljenost ono što je najviše boli.
Ukoliko ste propustili ovu priču, donosimo je u videu iznad teksta objavljenog na YouTube kanalu Hayat televizije.
