Ramiz Kapo živi sam u Šaminom Gaju kodRakovice. Nekada je živio s bratom, ali je zbog narušenog zdravstvenog stanja njegov brat morao otići u dom u Nedžariće.
Ramiz kaže da ne želi nikoga opterećivati: "Ima onih prečih", zna često reći. Ima 63 godine i nosi sa sobom mnogo sjećanja, ali, kako priča, malo je onih lijepih.
Bio sam u vojsci, nisam dobio ništa, preživljavam dan za dan, šta ćeš ti s 470 maraka? Plati režije, dođu preko 100 maraka, pa plati lijekove, pa daj za ono, za ovo, eto… Otišao je, jer je dobio vodu, noge mu bile natečene, ni moje nisu dobre, evo suši mi se ova lijeva noga. Stopalo mi pada, kičmu operisao, šta ćeš, ima i gorih, nisam ja jedini. Imam i kredita, pravio septičku jamu, čitava Rakovica, nema septičku jamu - govori između ostalog Ramiz.
Ramiz je rodom iz Kalinovika. Danas mu nema ko doći, ponekad se čuje putem poziva s bratom, a dođe, doduše, i komšija pa mu donese malo friškog hljeba.
Nisam jutros mogao da odem po hljeb, bila kiša, zamolio komšiju da mi donese, nestalo hljeba, ali imam dobrih komšija, imam sestru u Švrakinom od 80 godina, nekad dođe ona, ali u suštini sam sam, nema niko ni čašu vode da mi da. Nema gore ništa, odakle sam rodom, tokom agresije sam bio u vojsci, a u Kalinoviku nemam ništa, spaljeno mi je sve gore, pobili mi amidžu, komšije, još nisam našao amidžu, ne znam gdje je ubijen, ne znam gdje su kosti - dodaje Ramiz.
Priču o Ramizu donosimo u videu iznad teksta, preuzetom iz emisije "Ispuni mi želju", koja je zabilježila njegovu svakodnevicu i borbu.
