Kardinal Giovanni Angelo Becciu, koji je osuđen za finansijske zločine od strane Vatikana, tvrdi da ima pravo učestvovati u predstojećoj konklavi uprkos tome što je zvanično označen kao “nebirač”. Becciu, nekada jedna od najmoćnijih figura u Vatikanu, izgubio je “prava i privilegije” kardinala nakon što ga je papa Franjo 2020. godine natjerao na ostavku zbog upletenosti u finansijski skandal.
Ranije je obavljao funkciju “sostituta” – zamjenika u Državnom sekretarijatu Svete Stolice, što je zapravo pozicija šefa kabineta pape, s direktnim pristupom Svetom Ocu i velikim utjecajem na upravljanje crkvenim poslovima. Kasnije je premješten na čelo odjela za beatifikaciju i kanonizaciju.
Godine 2023. Becciu je osuđen za pronevjeru i prevaru, te mu je izrečena zatvorska kazna od pet i po godina, što ga čini prvim kardinalom osuđenim od strane vatikanskog krivičnog suda. Iako i dalje insistira na svojoj nevinosti, Becciu je uložio žalbu koja je još u razmatranju, te mu je dopušteno da ostane u vatikanskom stanu tokom trajanja procesa.
Iako je Ured za medije Svete Stolice naveo da je Becciu “nebirač”, on je za jedan sardinijski list izjavio: “Nije bilo izričite volje da budem isključen iz konklave, niti je od mene zatražena pismena ostavka.” O tome da li će Becciu moći učestvovati u izboru novog pape vjerovatno će odlučiti dekan Kardinalskog zbora Giovanni Battista Re i kardinal Pietro Parolin, koji će nadgledati postupak konklave u Sikstinskoj kapeli.
Istraga protiv Becciu fokusirala se na propalu investiciju Vatikana u nekretninu u Londonu, zbog koje je Crkva izgubila desetine miliona dolara. Papa Franjo je tokom svog pontifikata nastojao uvesti transparentnost u vatikanske finansije, te je izmijenio zakon kako bi omogućio da i kardinali mogu biti suđeni pred vatikanskim sudijama.
Iako je Becciu izgubio privilegije kardinala, tehnički nikada nije isključen iz Kardinalskog zbora, što mu omogućava da učestvuje u predkonklavnim raspravama. Budući da ima 76 godina, još uvijek ispunjava starosni uslov – pravo glasa u konklavi imaju kardinali mlađi od 80 godina. Trenutno postoji 135 kardinala sa pravom glasa.
