Ona je u ovome bila sa partnerom Filipom Mrkajićem, a sada, pet godina kasnije do detalja govori o svemu.
Romana je opisala kako je izgledalo hapšenje kada im je policija upala u sobu.
Moj vjerenik i ja smo otišli u Australiju prije korone. Imala sam ideju da pevam, mi smo turistički otišli tamo. U danu se dešava korona, javljaju da se sve zatvara i mi ostajemo u Australiji. On je dobio neke informacije i pokušava nešto da napravi nelegalno, a u Brizbejnu na svakih 20 metara imaš kamere. Više ima policije nego stanovnika. Bio je uhvaćen i snimljen. Upadaju nam u sobu, policajci sa pištoljima kažu: “Ruke uvis!” Počela sam da se tresem. Pitali su ga da li je on taj, on je potvrdio i rekli su da pođemo s njima. On je njima rekao da sam ja njegova djevojka i da nemam ništa s tim, a oni su rekli da i ja moram da pođem u stanicu policije na informativni razgovor. Ja u jednu sobu, on u drugu. Poslije pola sata mene su pustili, rekli su mi da sam slobodna, a da on sutra ima suđenje. Vratili su mi pasoš, a zadržali su mi telefon – ispričala je na početku Romana Panić.
Ona zatim otkriva detalje preokreta:
U telefonu je bila slika nekog čitača kartica. Pozvali su tu neku osobu koja je poslala tu sliku, koja je slučajno iz Srbije. Ona je došla i za mene i mog partnera ispričala sve i svašta. Sutradan je došla policija i voze me na suđenje Filipu. Već smo mi nazvali advokate, rekli su nam da je to prvi prestup i da ćemo biti oslobođeni. Međutim, situacija se vrtoglavo mijenja. Sutradan oni i meni uzimaju pasoš i kažu mi da sam i ja uhapšena. Rekli su mi da imaju dokaz da sam kriva i da priznam. Nismo htjeli da pričamo ništa bez advokata. Zvali smo Beograd da nam se pošalje novac da nas puste jer je bila istraga. Imali smo vizu, plaćali smo svaki dan sebi smještaj 150 dolara. Pozajmljivali smo pare za to od prijatelja. Istraga je trajala dva mjeseca, umjesto mjesec dana. Niko ovde nije znao šta se dešava. Nisam smjela da kažem nikome. Znali smo da su nam pasoši bili čak u Evropolu ispitivani i da ne smijemo da idemo nigdje jer čekamo suđenje. Počinje korona, zaključana je čitava planeta. Nama je suđenje 2. juna, a sve se desilo prvi put 4. aprila, a 5. aprila su mene priveli. Pred suđenje advokat zove i kaže da kupimo karte preko Rima za Beograd, da će suđenje trajati sat vremena i da ćemo biti oslobođeni i dobiti zabranu za Australiju i to je to – ispričala je Panićeva u podkastu “Zmajcast”.
Romana je otkrila i detalje sa samog suđenja.
Prvih 45 minuta suđenja je sve normalno, onda je usledila pauza i posle ulazimo na suđenje. Dolaze dva policajca, jedan staje iza mene, drugi iza njega. Krećem da se tresem, osjetila sam da nešto nije u redu. I Filip isto. Odjednom presuđuju da sam osuđena na godinu dana. Tamo služiš trećinu kazne – dva mjeseca u istrazi i dva mjeseca zatvora, a Filip dobija dva mjeseca u istrazi i tri mjeseca zatvora. To je bio pakao. Moji nisu znali 10 dana da li sam živa, sve su nam oduzeli. Nisam imala mogućnost ni jednog jedinog poziva u Evropu, samo da kažem da smo živi. Ništa nisu dali. Dva mjeseca sam bila u zatvoru. Ovdje je nastao haos, to se saznalo. To je bio neki zatvor pri sudnici, pritvorske ćelije gdje su bile 3-4 žene pod staklima i u metalu. Tu sam provela nedjelju dana, a sve drže tri dana. Tu te posmatraju kakav si tip jer tamo ima puno mladih ljudi narkomana – istakla je pjevačica.
Ona je ispričala i kako su joj izgledali zatvorski dani na Petom kontinentu, prenosi Telegraf.
Poslije tih 7 dana prevezana sam u pravi zatvor. Rekli su mi da imam pravo žalbe, ali da su njihovi zatvori kao rehabilitacioni centri jer su oni bogata zemlja. To su bile ćelije kao neke kuće, imale su sobe, dnevni boravak, televizor, kuhinju, prirodu, šetanje, terene. Dobijaš tri para trenerki, patike, veš… Trenirala sam, upoznajem ljude. Posle mesec dana su me premjestile u drugi zatvor. Filipu je preminuo otac dok je bio u zatvoru, a nije znao. LGBT populacija me nije napastvovala u zatvoru. Većina njih koristi te sintetičke droge. Imala sam stav, samo su me pitali da li sam popularna pjevačica u Srbiji. Jedna zatvorenica me je savjetovala da kad god izlazim iz ćelije da zaključavam jer mogu da mi ubace par grama neke droge. Policija to pretražuje i ako nađu nešto – “ćao”, a ja nisam kriminalna, nisam imala packe. Zaljubila sam se – zaključila je Romana u gore pomenutom podkastu.
