Najniži oblik političkog postojanja na „brdovitom Balkanu“ je pokušaj da se u javnosti istupi na tzv. „moderan način“ – primjeren vremenu digitalne Tik-Tok generacije.
Piše: Faruk Kajtaz/Iza scene
Da se kopiraju nekakvi nejasni „svjetski trendovi“, koje je započeo, Donald Trump, ali i dobar dio ostrašćene desnice od SAD do Argentine i recimo... Holandije.
Nastup u kome je forma važnija od malo sadržaja.
Zapravo, veliko je pitanje da li sadržaja uopšte i ima. Posebno onog državničkog, koji ide s funkcijom koja se obavlja. Iako nam svima odmah na pamet pada srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić, čija je javna komunikacija odavno prešla iz domene neobičnosti u čudnost, pa kasnije i u parodiju, neki od najboljih primjera „opuštenosti“ i „zaigranosti“ visokih (državnih) zvaničnika nalazimo baš u BiH.
Evo recimo nešto „neozbiljno“. Policija i vojska.
Dva resora, koja su u svakoj državi sama esencija ozbiljnosti, ali i prava države da zakonski reguliranom silom štiti i garantuje ustavni poredak. Od takvih zvaničnika se očekuje da baš u ovakva „gutava vremena“ budu stub vlasti i garancija građanima da će sve biti „po zakonu“ i stabilno.
Ali kod nas baš ta dva ministra – jedan entitetski, a drugi državni kao da se utrkuju ko će nas od njih dvojice „obradovati“ nekim svojim bizarnim potezom, koji je približniji stilu nekakvih neuspješnih influencera ili loklanih lola, nego onima u čijem rukama je... pazite dobro - sigurnost građana i države!
„Prvi policajac“ u FBiH, tako u prigodnom video sadržaju, koji čak nije lišen niti doze dramaturške napetosti - naručuje baklavu na tacni!?, dok „prvi državni vojnik“ tanca na stolu uz lake note i teške stihove Marka Perkovića – Thompsona.
Sličnosti između ova dva lika ima, ali ima i razlika...
Obojica su nabrijani i rezolutni u svojim javnim nastupima. Riječi im baš i ne silaze lako s usana, ali su „naučili pjesmicu“, pa ponekada znaju i nešto „ubosti“.
I kada se ponadaš da su ti neobični javni nastupi vrhunac njihove javne razbarušenosti oni se u pravilu potrude da „dodaju gas“ i izađu sa nečim potpuno bizarnim.
Ono što policajac i vojnik nikako ne razumiju ili razumiju, ali misle da tako „treba“ je da ozbiljan političar, a posebno visoki zvaničnik uvijek je na funkciji.
I kada se sladi baklavom i kada ide u nečiju svadbu.
Pri tome ne treba misliti samo o zašititi vlastitog integriteta i dostojanstva, već i funkcije koja se obavlja. Ali to je izgleda „viša matematika“ ili jednostavno samo šlamperaj, onih koji neće ili ne mogu da razumuju važnost, te simboliku funkcije koji obavljaju.
Imena vojnika i policajca su namjerno izostavljena iz ovog bloga i to ne zbog nekakve (samo)cenzure, već procjene autora da o ovakvim „fenomenima“ itekako treba javno debatovati, ali ne na način da se protagonistima daje previše na (ne)važnosti, jer to i jeste bio njihov primarni cilj.
Vidimo se na nekoj idućoj svadbi. Biće i dobre baklave!
