Svako u njemačkom Kasselu ima priču o rakunima. Neki se bore s onima koji su ispod krovova njihovih domova jer jednostavno ne žele otići.
Drugi svjedoče o tome da se izlet u parku pretvorio u zasjedu, kada je "banda" crno-bijelih životinja, u Njemačkoj poznatih kao Waschbären, počela krasti hranu. Izgleda da skoro svi imaju komšiju koji ih hrani, zbog čega su ostali ljuti.
Grad smo rakuna. Svuda su. Kada malo padne mrak, izaći će. Ovdje, u svojoj bašti, sjedim noću i rakuni dolaze. Ako vam je torba tu, ukrast će bananu ili nešto slično. Za njih ne postoje predatori, tako da su oni glavni. Mogu raditi šta žele. Volimo ih, ali ih i mrzimo - naveo je Lars, stanovnik Kassela, brinući se za svoju baštu.
Niko ne zna koliko je tačno ovih životinja u Njemačkoj. No, procjena je da ih je u Kasselu, centralnom dijelu zemlje s 1,5 miliona stanovnika, nekoliko hiljada. Porijeklo ovog sisara svaštojeda je iz sjeverne Amerike, a 1930-ih je doveden u Njemačku zbog uzgoja krzna. Time je nastala njihova velika populacija.
Sve češće se viđaju širom Evrope - Francuskoj, Danskoj, Poljskoj, Italiji, Austriji i drugim državama.
Jasno je da se rakun vrlo brzo širi zapadnom Evropom. Bit će ga vrlo teško kontrolisati, ali to ne znači da to ne bi trebalo pokušati - istakao je Daniel Willcox iz Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Mnogi u Kasselu su prihvatili rakune. Naime, nekoliko sportskih timova je sebe nazvalo po ovoj životinji i stanovnici provjeravaju da li se ispod njihovih automobila nalazi rakun. Evropska unija je rakune 2016. klasifikovala kao invazivnom vrstom zbog prijetnje koju predstavljaju po druge životinje.
Utjecaj rakuna je široko rasprostranjen. Mogu se penjati, što je potpuno nova ekološka niša za ovakvu vrstu u Evropi. Mogu jesti gotovo sve - ptice koje se gnijezde na tlu, šišmiše u pećinama, ptice u kutijama, vodozemce - podsjetio je Marten Winter iz Njemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiV).
Jednom studijom u Brandenburgu je utvrđeno da rakuni lako love ptice koje se gnijezde na tlu, a čija se populacija širom Evrope značajno smanjuje. Nadalje, istraživanjem u Poljskoj je utvrđeno da u ekstremnoj količini jedu ugrožene školjke.
Winter je naglasio da su rakuni u dijelovima Evrope postali toliko rašireni da su vjerovatno trajno postali dio ekosistema. Izgledno je da će se njihova populacija ubrzano širiti po kontinentu, a ekolozi su podijeljeni oko toga šta dalje činiti.
Postoje određene domaće vrste koje će zaista biti osjetljive na predatorstvo rakuna. Moraju postojati programi kontrole. Na kontinentu ne postoji ekološki ekvivalent rakunima i to nije nešto što bi trebalo tolerisati -ocijenio je Willcox.
Predlaže strože programe širom EU kako bi se ograničilo njihovo širenje, što je slično učinjeno u Australiji i Novom Zelandu. Ipak, pojedini pozivaju na oprez. Winter je napomenuo na to da su potrebna daljnja istraživanja o utjecaju rakuna na evropski biodiverzitet i naveo je da oni nisu jedini koji predstavljaju problem po ostale životinjske vrste.
Lovci u Njemačkoj su samo prošle godine ubili 200.000 rakuna. Jedan mesar je počeo praviti kobasice i ćufte od njihovog mesa, piše Guardian.
