Život Vesne iz Šapca bio je sve samo ne običan. Odrasla u kafani, bez roditeljske podrške i prisiljena da se od djetinjstva snalazi sama, prošla je kroz teške trenutke prije nego što je pronašla bogatstvo koje će joj u potpunosti promijeniti sudbinu – ali ne na način na koji bi većina očekivala. Umjesto da uloži novac u sigurnu budućnost, Vesna je sve potrošila na provode, prijatelje i raskošan život, shvativši tek kasnije da su joj bogatstvo i lažni prijatelji doneli samo razočaranje.

Pare kao pare su, kako da kažem, đavolska stvar! Bez njih se ne može, ne možeš da kupiš ono glavno – život i zdravlje. Misle ljudi, ima para, pa se leči. Nije to tačno. Uhvati te društvo, ponese te, ceo život kao dete nisam imala, teško sam živela, majka i otac razvedeni, a s ocem sam živela. Moji nisu bili siromašni, ali tata je bio muzičar, kafana, muzika, kocka, žene, bili smo siromašni s te strane, a s finansijske se trošilo… Otac je umro kad sam ja imala 9 godina i onda je nastao haos. Tad mi se majka moja vratila, tad sam je prvi put videla. Došla je godinu dana pred smrt oca, živeli su tada zajedno, a kad je umro ostale smo nas dve. Onda se i ona razbolela i umrla od raka, ostala sam sama, ja sam bila dete, bez primanja", priča Vesna iz Šapca, gastarbajterka u Njemačkoj, prenosi Biznis.kurir.rs.

function r(){if(it(n),n.value===Hm){let o=null;throw new D(-950,o)}return n.value}

Koliko je para kroz moje ruke prošlo za 44 godine mog života neko neće videti ni za ceo život, ni tuđih para, a kamoli svojih da ih broji. Ja prva nisam znala odakle su se te pare stvorile. I tako dan za danom, trošenje, provodi, društvo, svi su ti prijatelji dok imaš para i ljudi greše kad kažu imam prijatelja! Ne, nemaš ti prijatelja…"

"Svojom greškom sam ostala skroz bez para. Da drugom pomognem, da dam drugom zadnje od sebe, da ja nemam, a da drugom pomognem jer sam smatrala da mi je to prijatelj, ali se ispostavilo da nije. Onaj ko ostane uz tebe kad ti nemaš, a ostala sam, i nije me sramota da kažem, da nisam imala šta da jedem, da nisam imala za ogrev za zimu. A onda mi je ostalo prijatelja na prste jedne ruke, a pre toga ih je bilo, ih, pa ja ne znam."

Porodica koja ju je usvojila bila je bogata, htjeli su i kuću da joj ostave, a žena koja ju je usvojila davala joj je šta je poželjela. I Vesna govori da je tu bila greška. Kad je ta žena umrla, Vesna nije znala sama sa sobom da upravlja, da vlada, a život je jedan.