I 2025. godina bila je turbulentna na političkoj sceni Bosne i Hercegovine. Blokadama, ucjenama i međusobnim optužbama dizane su tenzije i skretala se pažnja s realnih problema građana.
Ekonomska analitičarka Svetlana Cenić, koja precizno detektuje društvene probleme, u analizi dešavanja kaže da je 2025. bila još jedna godina mrcvarenja.
Potpuno izgubljena godina, nazadovanje, bez ikakvog napretka i smisla, uopšte. Bez kakvih reformi, približavanja tom evropskom tom putu, kako vole reći. Obilježila ju je orkestrirana, može se više reći horska uzvikivanja: gotov je, gotov je. A svi smo znali, ko god je htio da misli svojom glavom, da nije gotov (Milorad Dodik, op.a.), da upravlja i državom i entitetom, i da mu se klanjaju, da su fascinirani njime, da imaju komplekse i da mu puštaju sve to što radi. Ne samo domaći, nego i dobar dio inostranih koji vide da s njim mogu dogovoriti šta god hoće – kaže Cenić.
Pri tome, kako dodaje, ne misli samo na dogovore oko ukidanja američkih sankcija Dodiku, nego i na evropske zvaničnike.
Koliko je vremena trebalo, nešto kao sankcije, pa uvedu par zemalja, a ostale neće. Evropska unija štiti svoje članice šta god one radile. Pogledajte primjer Hrvatske, može da se petlja u Bosnu i Hercegovinu kako hoće, niko neće prozboriti i reći nemojte to raditi, zašto to radite, zato što je njihova članica. Orban (Viktor, premijer Mađarske, op.a.) se može petljati po Balkanu kako god hoće, s Dodikom, Vučićem, pa šta se dešava? Je li kažnjen u Evropskoj uniji? Nije, zato što su članica. Tako da ni Evropskoj uniji tu nema mane. Nemojte da vas podsjećam i na kolače i na akcize, kako je on postao evropejac i kako se promijenio, meni se povraća od toga – kaže Cenić.
Kraj 2025. godine obilježili su vanredni izbori za predsjednika RS-a, a nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat jer je pravosnažno osuđen pred Sudom BiH. Zbog malverzacija, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine donijela je odluku o poništavanju prijevremenih izbora za predsjednika bh. entiteta RS na 136 biračkih mjesta.
U oktobru 2026. godine očekuju nas i redovni i izbori. Uvođenjem izbornih tehnologija osigurali bi se pravedniji izbori, ali pitanje je i kada će one biti upotpunosti provedene.
Cenić kaže da ne vjeruje u poštenije izbore.
Bitno je i ono do izbora šta se dešava, a to je pritisak i kupovina radnim mjestima, pozicijama, parama, projektima. Samo pogledajte budžete, sve vam bude jasno, ne treba to puno objašnjavati. Tako da je bitno i ono što se dešava do izlaska na glasačko mjesto, a ja nikad sa Schmidtom (Christian, visoki predstavnik u BiH, op.a.) ne znam hoće li ponovo na dan glasanja promijeniti pravila, odnosno kad se utakmica završi, da on onda kaže: e nije tako nego je ovako – kaže Cenić.
Predugo se čeka na usvajanje ključnih zakona važnih za evropski put Bosne i Hercegovine. Osim deklarativne podrške evropskom putu, na djelu smo gledali samo blokade u Domu naroda BiH, gdje savez SNSD – HDZ i dalje izgleda veoma čvrst.
Ako nešto dobro trguju, odnosno ako nešto im se dobro izađe ususret, jer to je njihov način, HDZ i SNSD to rade, oni traže nešto, a onda ucjenjuju evropskim putem, budžetom, ovim, onim, više ne znam čime sve ne. Nažalost, Trojka je takva kakva je, puštaju im, sve živo što ovi zamisle, to im oni ispunjavaju. Ne treba njima Djed Mraz, imaju njih, da im ispunjavaju želje sa izgovorom da ne mogu drugačije, da je u pitanju opstanak države, ne znam ni ja čega, što naravno nema blage veze. Ali, u to kolo su ušli, tako su nametnuti, odnosno omogućeno im je da uđu u vlast i oni jednostavno očekuju ponovo vjerovatno da to međunarodna zajednica riješi. Kao i ove evropske zakone, kako god ih zvali, da će to nešto međunarodna zajednica da riješi, neko tamo, neko van države – napominje Cenić.
Dok politička prepucavanja traju, građani žive sve teže. Potrošačka korpa odavno je premašila prosječna primanja. Pitali smo Cenić vidi li ikoga na političkoj sceni ko bi se ozbiljno uhvatio ukoštac sa stvarnim problemima građana i radio u njihovom interesu.
Ne vidim ni jednu partiju kojoj je primarno javni interes pa onda privatni. Takva politička partija, koja ima izraženu duboku empatiju prema svojim građanima, na našoj sceni ne postoji. Kao što ne postoji partija koja je demokratski ustrojena pa se pitaju i ovi i oni, pa se otvoreno diskutuje, nego je uvijek to šef partije i par ljudi oko njega koji odlučuju o svemu. Sigurno ima pojedinaca u partijskim redovima iz raznih partija koji bi malo drugačije ili koji iskoče iz svega toga, pa nešto i kažu, pa vide da je javni interes ipak nešto bolje. Ili probaju s nekom partijom pa ne ide, pa onda nastupaju sami – zaključila je Cenić za Hayat.ba.
