Iako je nesreća bila povod, pravi razlozi izlaska na ulice mnogo su dublji: korupcija, nesankcionisana odgovornost, institucionalni nemar i sveopšte nezadovoljstvo vladavinom Aleksandra Vučića.
Pokret su inicirali studenti državnih univerziteta, ali su im se ubrzo pridružile i druge generacije, stvarajući najširi front građanskog otpora u novijoj političkoj istoriji Srbije. Ovi protesti se od samog početka razlikuju od ranijih: karakteriše ih odsustvo formalnog vođstva, svjesna distanca od političkih stranaka i izražena horizontalnost organizacije. Upravo ta neprofilisanost, kako tvrde analitičari, predstavlja i njihovu najveću snagu, ali i izazov.
Kako se približava godišnjica okupljanja, političke tenzije rastu. U fokusu nije više samo Vučić, već i način na koji se protest pozicionira u odnosu na opoziciju.
Odluka demonstranata da se istovremeno suprotstave režimu, ali i odbace saradnju sa formalnom opozicijom, dodatno komplikuje političku sliku jer pokazuje duboko nepovjerenje građana u cijeli politički sistem, a ne samo u njegovog aktuelnog lidera.
Jedan od rijetkih opozicionih političara koji javno govori o suštini problema jeste Nenad Čanak, dugogodišnji politički aktivista i bivši predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. U razgovoru za Hayat, Čanak je oštro kritikovao postojeći režim, ali i ukazao na sličnosti sa prošlim vremenima:
Po meni se radi o sljedećem: Trenutno na ulici vi imate odbranu kleptomansko-mafijaškog sistema čiji je trenutno vidljivi predstavnik Aleksandar Vučić, ali se on ni po čemu ne razlikuje od sistema koji ste imali kad je bio Milošević. Ako želimo da govorimo o razlici onda treba reći da se Milošević oslanjao na kriminalizaciju državnih aparata i na rat u okruženju. Vučić se ne oslanja na rat u okruženju, on se oslanja na kriminalce. On u svojoj paranoji ne vjeruje državnom aparatu. On ne vjeruje ni policiji, ni žandarmeriji, ni SAJ-u, ni Kobrama ni vojsci, nikom on vjeruje", izjavio je Čanak.
Prema Čanku, Srbija danas nije država u tradicionalnom smislu – već mreža interesa i lojalnosti, gdje je politička podobnost jedina ulaznica u krug moći, a sistemska korupcija glavni model funkcionisanja.
Nekadašnji 'Zemunski klan' je za ono što danas imate u Srbiji vrtić, kindergarden. Isti ljudi upravljaju. Ko je danas ministar unutrašnjih poslova u Srbiji? Ivica Dačić, bivši glasnogovornik Miloševićevog režima. Šta je bio Aleksandar Vučić? Generalni sekretar Šešelj doktor Vojislava, ratnog zločinca i apsolutno najtoksičnijeg stvorenja kojeg sam ja imao priliku u životu da vidim. Dakle, sve je to lažov do lažova. Na šta se oni sad oslanjaju – na kriminalce. Zašto na kriminalce? Zato što oni rade u svom interesu, njih ne zanima ništa. Njih ne zanima ni država, ni Srbija ni bilo šta. Njih interesuje vlast kojom će zaštiti novac koji su pokrali pa ga onda pod izgovorom stranih investicija uveli u zemlju. I tako je od Beograda na vodi pa nadalje. Danas, ako hoćeš neki državni posao, moraš da kupiš stan u Beogradu na vodi što je ustvari reket koji moraš da platiš da bi od države dobio dozvolu da možeš krasti. To vam je Srbija danas, konstatuje Čanak i dodaje:
Vi sada očekujete da se u takvim uvjetima pojave neki anđeli, neki arhanđeli koji će na neki način biti čisto lice Srbije. Ta djeca koja su danas na ulici su odrasla na nuklearnom otpadu i zgarištu Čosićevskog plana Velike Srbije. I sada im podmetnu nekog Lompara, ne znam ni ko je čovjek, koji priča o integrativizmu u Srbiji. Integrativizam je samo još jedan sinonim za Veliku Srbiju i zločin. Ne znam jeste li primijetili jednu sitnicu, kada se govori o ugroženosti Srba van Srbije? Jeste li primijetili da su ugroženi samo tamo gdje Srbija može da dobaci i gdje želi neku teritoriju? Znate li da u Čikagu ima više Srba nego na Kosovu i Crnoj Gori zajedno? Jeste li nekad čuli da su Srbi ugroženi u Čikagu? Ili da su ugroženi u Beču gdje ih ima 160.000? Jeste li čuli da su Srbi ugroženi u Hrvatskoj, toj ustašiji koja ide na Tomsonov koncert? Jeste li to čuli? Ne čuje se više ništa otkako je Pupovac odbio da učestvuje na ovim bahanalijama i pijančenju i budalanju tipa 'Kočičev zbor'", tvrdi Čanak.
Prononsirani opozicionar, a danas kako za sebe kaže penzioner Nenad Čanak na kraju prognozira i efekte studentskih protesta napominjući da ta prognoza neće biti tako dobrodošla:
Ovi na ulici ne mogu pobijediti ove iz dvorova. Ovo je vrlo nepopularno što ću reći, ali me to nije briga jer sam penzioner i stekao sam pravo da pričam šta mislim. Ako sam prije morao to nekad da uklopim radi odgovornosti koje sam paralaleno imao, sad ću vam reći tačno šta mislim. Sunc Zu u knjizi 'Umijeće ratovanja' kaže: 'Ako imaš strategiju, a nemaš taktiku i sredstva onda si izabrao najsporiji put do pobjede. A ako imaš sredstva i taktiku, a nemaš strategiju, onda samo praviš privid da nešto radiš, a ustvari samo srljaš u propast.' To je ovdje suština. Ko su ljudi koji treba da izvade Srbiju iz problema? Kad smo 2.000 godina rušili Miloševića, znalo se tačno ko su ljudi i znalo se tačno ko šta može i šta će ko uraditi. To je onda moralo biti zaustavljeno metkom Zvezdana Jovanovića (ubica premijera Zorana Džinđića op. a.) čiji je prst povukao obarač, ali čini se da je kundak bio oslonjen na rusko rame, a čiji je predstavnik tada bio Koštunica dr. Vojislav. Ovog trenutka, vi imate situaciju u kojoj su mladi ljudi gorivo za potencijalno sjajnu stvar, ali se to gorivo nema u šta uliti, jer je toliko trulo to društvo. Nije ovdje poenta koliko ljudi izađe nego šta će biti kad izađu. Pazite, 15 . marta kada se skupilo najviše ljudi i nikad ih se više neće skupiti toliko, ljudi su rizikovali i izašli jer su očekivali promjenu. Šta se promijenilo? Šta se desilo? Otpjevali tri pjesmice i raspustili ljude. Tad je trebalo biti rečeno Vučiću: 'Ostavka odmah'. To se nije desilo. Ne može se ništa promijeniti bez dubinskog ozbiljnog rada na tome šta je Srbija danas. Bez tačne dijagnoze, nema terapije", pesimistično završava Čanak.
