Da li Bosna i Hercegovina gradi temelje svoje energetske nezavisnosti ili rizikuje novu vrstu zavisnosti? Upravo je to bilo jedno od ključnih pitanja o kojima se raspravljalo na sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, gdje je profesor dr. Hazim Bašić upozorio da način na koji se razvija projekat Južne plinske interkonekcije može imati dugoročne političke, ekonomske i sigurnosne posljedice.
Na početku izlaganja Bašić je naglasio da se pitanje plinske interkonekcije ne može posmatrati isključivo kroz ekonomsku prizmu, već kao jedno od ključnih državnih pitanja.
“Projekat Južna plinska interkonekcija između Bosne i Hercegovine i R Hrvatske je ogledalo svih strukturnih i političkih slabosti BiH. Energetika je po svojoj prirodi strateško državno pitanje. Ne zato što energija mora biti centralizirana, nego zato što sigurnost snabdijevanja, međudržavne interkonekcije i diverzifikacija izvora ne poznaju entitetske granice. Plinovodi, elektroenergetske mreže i tržišta energije funkcionišu u regionalnom i evropskom prostoru – i traže državu kao sagovornika.”
Dodao je da se donošenje odluka, umjesto kroz institucije, sve više odvija kroz političke i poslovne dogovore izvan formalnih državnih okvira.
“Razvoj događaja u vezi ovog projekta se premješta iz institucionalnog okvira u sferu paralelnih političko-lobističkih i poslovnih aranžmana. Postoji opasnost od privatizacije strateške energetske infrastrukture, prije nego što ona bude uspostavljena. Budućnost BiH u domenu energetike se sve više kreira kroz neformalnu mrežu uticaja. Kontrola nad plinskim tokovima može postati instrument političke moći koncentrisan u uskom krugu aktera. Ova investicija bi državu mogla odvesti iz ruske energetske zavisnosti u zavisnost sumnjivog privatnog monopola.”
Upozorenje na moguće monopole i strane interese
Govoreći o međunarodnom kontekstu, Bašić je ustvrdio da Bosna i Hercegovina, kao zemlja izvan Evropske unije, može postati posebno ranjiva na različite poslovne i političke interese.
“Bosna i Hercegovina i druge države koje nisu člance EU su lagana meta za MAGA pokret, jer firme bliske Trumpovoj administraciji ne moraju poštovati EU pravila, nego u dogovoru s lokalnim političarima lakše mogu doći do ispunjenja svojih interesa. Iz Brisela je poslata poruka da svi zakoni usvojeni u BiH moraju proći konsultacije s EU. U ovom kontekstu, EU integracije BiH nisu u skladu s MAGA biznis interesima.”
Posebnu pažnju posvetio je kompaniji Aluminij Industries i planovima u vezi s nabavkom američkog ukapljenog prirodnog plina.
“Predsjednik Abraham grupe A. Kabiri tvrdi da će njegova kompanija Aluminij Industries postati glavni uvoznik američkog plina za BiH. Njegova kompanija je već potpisala memorandum u SAD o opskrbi LNG s kompanijom Venture Global Comodities. Također, već je potpisan ugovor ne 20 godina između Aluminij Industries s albanskim Albgasom o opskrbi američkim LNG za 1 mlrd m3 godišnje (čvorište u Albaniji). Od toga 0,5 mlrd m3 godišnje ide za Abraham grupu od 2030 godine. Ovo je svojevrsn udar na suverenitet države koja još uvijek nema ni zakon o plinu, ni izgrađen plinovod, kao ni jasnu viziju svoje energetske budućnosti. Aluminij Industries je, dakle, već zakupio jednu trećinu kapaciteta budućeg gasovoda (što je dva puta više od sadašnje potrošnje plina u BiH).”
Bašić je upozorio i da je ukapljeni prirodni plin skuplji od plina koji se transportuje gasovodima.
“LNG je skuplji od plina koji stiže cjevovodima. Kapaciteti LNG-a na Krku zakupljeni za narednih 13 godina! Kapacitet terminala je 3,5 mlrd m3, a za nabavku ovog plina je zaintesovano nekoliko država koje čekaju raspis Plinacro da bi mogli zakupiti kapacitete. Na aukciju za kupovinu plina se ulazi sa značajnim depozitima. Hrvatska je prije potpisivanja međudržavnog sporazuma s BiH tražila da se naša država obaveže da će godišnje kupovati 1,5 mlrd m3 (što je oko 40 % ukupnog kapaciteta terminala na Krku!). Ako BiH ne bude mogla naručiti plin u količini koju zahtijeva Hrvatska (što je količina koja je 6 puta veća od naše sadašnje potrošnje plina), jedna od alternativa je da se plin nabavi putem Aluminij Industries.”
Privatni kapital i javni interes
Profesor Bašić smatra da bi budući model upravljanja gasnom infrastrukturom mogao otvoriti pitanje stvarne kontrole nad energetskim sistemom Federacije BiH.
“Ko će suštinski upravljati energetskim suvereniteteom F BiH ako privatni kapital unaprijed osigura energent, a javne insititucije omoguće infrastrukturu i regulatorni okvir? Pogotovo ako se u obzir uzme i najava gradnje plinskih centrala, što do prošle godine uopće nije bila tema. Kontrola energetskog sistema F BiH će biti gotovo pa potpuna. Bez vlastite strategije i institucionalnog odgovora, BiH rizikuje da ključni segment energetske sigurnosti prepusti paralelnim strukturama moći.”
Istakao je da pitanje uvoza prirodnog plina nije samo ekonomsko nego i pitanje nacionalne sigurnosti.
“Pitanje uvoza plina je suštinski političko pitanje kontrole, mogućnosti zavisnosti i suvereniteta države. Kabiri i njegova grupa ne smiju postati nosioci energetskog uvoza jer bi to značilo privatizaciju nacionalne sigurnosti. Način na koji se projekat do sada vodi se pretvara u opasnost za opstojnost države.”
Evropski put i budućnost energetskog sektora
U završnom dijelu izlaganja Bašić se osvrnuo i na razvoj Istočne plinske interkonekcije te različite energetske pravce koji se razvijaju u Bosni i Hercegovini.
“Istovremeno, iz Rs-a, RS i Rusije su započele pravne radnje na izgradnji nove istočne interkonekcije (Zvornik – Bosanski novi), uz doslovno nikakvu reakciju iz EU i SAD. Izostala je priča o 'smanjenju ruskog uticaja'. Kada je u pitanju BiH, konture 'novog poretka' se, dakle, već odslikavaju u domenu energetike, zapadni LNG za F BiH, a istočni, ruski gas za Rs. Države nigdje, iako postoji ustavni osnov da javne korporacije ovog tipa trebaju biti uspostavljene na nivou države.”
Na kraju je poručio da Bosna i Hercegovina mora graditi energetsku strategiju koja će biti usklađena s evropskim standardima i očuvanjem državnog suvereniteta.
“Diverzifikacija energetskih izvora ne smije biti izgovor za netransparentne aranžmane i projekte koji nisu na liniji EU energetskih strategija. Bosna i Hercegovina ne treba plinovod po svaku cijenu, posebno ne po cijenu gubitka kontrole nad vlastitim energetskim suverenitetom.”
“Ako Bosna i Hercegovina želi evropsku energetsku budućnost, odluke o strateškim infrastrukturnim projektima moraju biti usklađene s dugoročnom tranzicijom. U suprotnom, gasovod koji se predstavlja kao simbol energetske sigurnosti mogao bi postati simbol strateške ovisnosti i faktor usporavanja EU integracija. Južna plinska interkonekcija nije tek infrastrukturni projekat. Ona je konkretan test sposobnosti Bosne i Hercegovine da djeluje kao suverena država.”