Države članice NATO-a usvojile su zajedničku deklaraciju nakon dvodnevnog samita u Ankari, potvrdivši posvećenost kolektivnoj odbrani, nastavku podrške Ukrajini te ocijenivši Rusiju kao najveću prijetnju evroatlantskoj sigurnosti.
U prvoj tački deklaracije lideri su ponovili privrženost članu 5. Washingtonskog ugovora, naglasivši da se napad na jednu članicu smatra napadom na cijeli Savez.
Rusija i dalje najveća prijetnja
U dokumentu se navodi da Rusija i dalje predstavlja najveću dugoročnu prijetnju sigurnosti NATO-a, zbog čega će članice nastaviti jačati odbrambene kapacitete i povećavati ulaganja u vojnu industriju. Tokom 2025. godine evropske članice i Kanada povećale su izdvajanja za odbranu za više od 139 milijardi dolara, dok je u Ankari najavljeno više od 50 milijardi dolara novih vojnih nabavki.
Deklaracijom je potvrđeno i da će evropske članice, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, preuzimati veći dio odgovornosti za sigurnost Saveza kroz dodatna ulaganja u odbrambene sposobnosti, napredne tehnologije, protivraketnu zaštitu, besposadne sisteme i umjetnu inteligenciju.
Podrška Ukrajini
Posebna pažnja posvećena je Ukrajini, kojoj je NATO ponovo iskazao snažnu podršku u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Saveznici su za 2026. godinu obećali 70 milijardi eura vojne pomoći, opreme i obuke te najavili zadržavanje najmanje istog nivoa podrške i tokom 2027. godine. U deklaraciji se, međutim, ne spominje mogućnost budućeg članstva Ukrajine u NATO-u.
U petoj tački dokumenta članice su se osvrnule na sigurnosnu situaciju na Bliskom istoku, poručivši da Iran ne smije razviti nuklearno oružje te pozvale Teheran da poštuje slobodu plovidbe kroz Hormuški moreuz.
Na kraju deklaracije lideri NATO-a zahvalili su Turskoj na domaćinstvu samita i izrazili očekivanje nastavka saradnje na narednom sastanku Saveza.